JOHNNY BRAVO - MUŠKA VERZIJA 'PLAVUŠE IZ VICA'

autor Tatjana Smiljanić

Neverovatno je kako jedan potpuno iskarikiran, fiktivni lik može tako lako da se uvuče pod kožu, čak i onima koji su uvek u stavu:

OPREZ - SEKSIZAM I MIZOGINIJA.

A ovde imamo posla sa nabildovanim plavušanom čija inteligencija varira od amebe do miksera, sa likom koji se zove tako jednostavno - Johnny Bravo!

Kad napravite lik po uzoru na dve najveće pop-ikone na svetu, tako prepoznatljive u svakom smislu, i dodate nešto i od treće, dobijete ovaj simpatičan i šarmantan hibrid, postanete opsednuti njegovom smešnom pojavom.

Kad je njegov tvorac, Van Partible, umetnik filipinskog porekla, odlučio da napravi crtani film koji će jednako voleti i odrasli i deca, zamislio je mešavinu Elvisa Presleya, čiju je muziku obožavao od malih nogu i koju su njegovi roditelji slušali sa starih gramofona i ploča, i persona koje su plenile svojom frizurom i mrdanjem kukovima...

Tako je Johnny dobio glas. Lik je pozajmljen delimično od legendarnog Jamesa Deana i Fonzieja (Henry Winkler) iz sitcoma "Happy Days". Pokrete su uzeli od Michaela Jacksona i voala! Johnny je jedan od prvih, potpuno originalnih likova "Cartoon Networka" i prvi put se pojavio u kratkom, animiranom filmu iz 1995. a samo dve godine kasnije, dobio je i vlastiti serijal. Od prve epizode bilo je jasno da humor našeg junaka neće naići na razumevanje kod širokog auditorijuma, jer je Johnny, najblaže rečeno, seksista, što izbija iz svake njegove rečenice i čina. Međutim, šarm sa kojim je upadao u nevolje, upravo zbog takvih stavova, izvadio ga je iz te "politički-nekorektan" fioke.

Njegovo rano detinjstvo je opisano u nekim epizodama, pa smo saznali da ga je njegova mama, Bunny "Momma" Bravo, volela oblačiti u zeka-benkice i ostavljati ga zaključanog i po nekoliko sati, samog u kući. Često bi pao i mrak, dok bi se njegova živahna, ekstrovertna mama vratila kući, a za to vreme, mali Johhny je sve njegove plišane igračke oživljavao u svojoj mašti, što se dešavalo i kasnije, kad je već porastao, te je neretko razgovarao sa svojim zamišljenim prijateljima koje nije viđao niko sem njega. Naravno, strah od mraka ga je pratio i u zrelom dobu.

Bravo je kao tinejdžer bio veoma mršav, pa je bio meta zlostavljača i često je dobijao batine, bacali su ga u kontejner, ismevali ga na školskim hodnicima ali, on je to nekako podnosio, najviše zato što je bio (i ostao) pomalo glup, pa nije ni umeo da smisli način kako da se izvuče iz te situacije. Veliki preokret za njega desio se kada se zaljubio u školsku drugaricu Sandy Baker koja je prisustvovala jednom nasilnom napadu na Johnnyja i pomogla mu da se izvuče. Tada je mršavi, bubuljičavi mladić, odlučio da promeni svoj izgled. Čitajući stripove, shvatio je da je fizička snaga veoma važna, pa je poručio neke sprave za vežbanje.

Bližilo se matursko veče, a pošto je Sandy pristala da ide sa njim, on je neumorno vežbao i pio proteinske šejkove koji su mu dali izgled koji je zadržao u ovom simpatičnom serijalu. Verovali ili ne, kada se pojavio na Sandynim vratima, ona čak nije htela da mu otvori, jer joj se više sviđao onakav kakav je bio pre. Slomljenog srca,

Johnny je izgubio veru u sebe, ali ju je brzo povratio kada je shvatio na svetu postoji još mnogo žena koje će pasti na njegov uvrnut šarm. Serijal je sve više pažnju usmeravao na one osobine koje bi svako bar pokušao da prikrije, svako, ali ne i Johnny.

On je pun sebe, stalno se ogleda u ogledalima, izlozima, divi se sam sebi, daje sebi komplimente, prepipava svoje mišiće pred ženama, hvalisajući se, bez imalo skromnosti. Svaki razgovor sa ženama pokušava da usmeri na sebe, svaka priča mora biti o njemu, uvek se želi predstaviti boljim nego što jeste. Ubeđen je da ga sve žene žele, pa čak i one koje otvoreno pokazuju odbojnost prema njemu i odguruju ga kad ih zgrabi u svoj "nežni" zagrljaj.

Ovaj glupkasti plavušan nema osećaj za granicu u ponašanju, ne poštuje tuđi, privatni prostor, nametljiv je, nasrtljiv, dodiruje žene uprkos njihovom gađenju. Ekstremno je odlučan kada se okomi na neku siroticu. Upada u opasne, čak i po život opasne situacije, ako treba, samo da bi je osvojio, makar ga ona nakon toga i izudarala od besa i nemoći što ne može da je se okane jedan takav krpelj. On nema blage veze šta znači biti džentlmen, romantika je za njega misaona imenica i toliko je plitkouman da misli da se devojačko srce osvaja mišićima.

Zdrav razum ga nikad nije posetio, makar i u prolazu, inteligencija mu se samo ponekad ukaže kao Bogorodica iz Međugorja i apsolutno ga možemo opisati kao mušku verziju "plavuše iz viceva". Iako je njegovo ophođenje prema ženama uvredljivo, ne možemo mu zameriti takvo ponašanje jer, gotovo uvek uspeva da se iskupi nekim lepim gestom, naravno, sasvim neplaniranim, jer on ništa ne smišlja unapred, već se samo prepušta impulsima i situaciji u koju upadne tek tako. Johnny nije uvek simpatičan u komunikaciji sa drugima iz serijala, naprotiv, kad mu je neko dosadan, on mu to jasno daje na znanje grubom gestikulacijom i otvorenim prezirom. No, iako, naizgled, bezosećajan, ume ponekad da pokaže i zabrinutost i u samoći preispita svoja "tanana" osećanja.

Njegovu tiraniju najviše oseća njegov najbolji prijatelj Carl Chryniszzswics, plašljivi, ekscentrični štreber. Johnny je nebrojeno mnogo puta bio prema njemu gad, ismevao ga, rugao mu se pred drugima, ali mu to ovaj jadničak nikad nije zamerio, naprotiv, idealizovao ga je od samog početka njihovog neobičnog prijateljstva. Iako mu je Bravo više puta dao na znanje da ga samo trpi pored sebe i da ga ne voli, duboko (jako, jako, jako duboko) u svom srcu, često brine za njega i ima potrebu da ga zaštiti na neki svoj, uvrnut način. Zapravo, Johnny nema mnogo prijatelja.

Tu je Carl, zatim Pops koji Johnnyju daje kojekakve glupe savete o ishrani, Master Hamma, koji ga uči japanskim borilačkim veštinama i naravno - tu je "Momma" Bravo koja obožava svog lepog sinčića i meša se u svaku njegovu odluku. On uvek cvileći dopuzi do nje, kada se stvari jako zakomplikuju i kad ne ume da izađe na kraj sa svojom glupošću. Najveći suparnik našeg plavokosog Apolona je Donny Osmond, vedar idol tinejdžerki koji ih ostavlja vlažnih gaćica.

Johnny ga prezire i mrzi. I još jedan lik ne smemo izostaviti, a to je lik male, dosadne devojčice Suzy koja Johnnyja neprestano iritira svojim brbljanjem, urođenom veselošću i inteligencijom. Ona ga ljuti dok ga prati u stopu i smeta mu u osvajanju devojaka. Bravo često ne može ni da se seti kako se ona zove, što je često rastuži i rasplače, pa se lepotan nekako sažali i pokušava da je uteši, što je uvek komično, jer ne ume da izrazi svoja osećanja.

Zapravo, kad spomenete ovaj crtani film i kad pokušate da objasnite o čemu se tu radi, dovoljno je reći da mladi, napaljeni lepotančić svaki put izvuče batine i poniženje od žena koje juri i spopada na svaki mogući, neprikladan način. Mnoge reference iz pop kulture, u ovom crtaću veličaju one kojima se Bravo divi. Čak i njegov grad - Aron City, nazvan je po srednjem imenu Elvisa Presleya. Nezaboravna je epizoda kada se g-đa Velma sudarila sa Johnnyjem i izgubila naočare, kao i Johhny. I dok je ona zapomagala "Gde su mi naočare, ne vidim bez naočara?!", naš narcis je, takođe, urlao "Gde su mi naočare? Ne mogu biti viđen bez naočara!" Ovo je i nešto što svaki ljubitelj šarmantnog hvalisavca zna -

NJEGA NIKO NIKAD NIJE VIDEO BEZ NAOČARA!

Evo i nekih njegovih najsmešnijih izjava:

"Ali, ne! Dovoljno o meni...Hajde da pričamo o meni. Šta misliš o meni?"

"Proveri ove trbušnjake! Hoo ha hooah!”

"Pas...magarac...Pa zajednička stvar im je što oba počinju na slovo N."

"Dosta je bilo o tebi, hajde da pričamo o meni, Johnnyju Bravu!"

"Halo, 911, Hitna pomoć? Jedan prelep muškarac je u mom kupatilu! Hej, samo sekund, lažna uzbuna - to sam samo ja!"

"Čoveče, kako sam lep!"

"Dakle, dosta o meni. Pričajmo više o meni!"

"Ti si lepa, ja sam lep. Zašto ne odemo do mene i gledamo jedno u drugo?"