JESTE LI ZA JEDNO STAROMODNO BRIJANJE BRITVOM?

Malo je fiktivnih likova zapalilo ljudsku maštu kao što je to uradio Sweeney Todd. Njegova demonska priroda i njegova osvetnička britva, pojavljivali su se na stranicama časopisa, na pozorišnim daskama, u filmu, budili u ljudima radznalost o njegovom pravom identitetu i životu. I, ma koliko privlačna bila ideja da je Sweeney zaista postojao, uprkos gomili "istinitih" zapisa o njemu i njegovom slučaju, moram vas razočarati i napisati ono što je i meni mučno :

"Ne, Sweeney Todd nikad nije postojao, nikada nije zabeleženo njegovo ime u nekom policijskom dosijeu, niti je ostao ikakav pisani trag o njegovom suđenju za ubistva koja je počinio!"

Najviše prašine oko njegovog identiteta je podigla knjiga Petera Haininga, "Sweeney Todd: The Real Story of the Demon Barber of Fleet Street", u kojoj je pisac izneo neke činjenice, na osnovu sopstvenog istraživanja, koje ne možemo nazvati profesionalnim, jer nije nikada u rukama imao nikakav zvanični dokument o postojanju berberina koji je ubijao ljude u svojoj berbernici. Po Peteru, Sweeny je rođen u predgrađu Londona sredinom XVIII veka, kao dvanaesto dete u siromašnoj porodici, koja je bila platforma za prva počinjena dela teških krađa, kada je već sa četrnaest godina osuđen na petogodišnju kaznu zatvora u Newgateu. U zatvoru je savladao neke praktične veštine, a i naučio se trgovini, pa je nakon osluženja kazne otvorio svoju berbernicu, pored crkve sv.Dunstana na Fleet Streetu. Haining navodi da je Todd počinio prvo ubistvo nakon jedne svađe u baru, 1785.god. te da je čovek tek tako nestao ispred radnje. U narednih 17 godina nestalo je oko 160 ljudi. Glasine o tajanstvenim nestancima Toddovih mušterija i sve boljem poslovanju njegove komšinice Mrs Lovett, nateralo je vlasti da bolje istraže ovu povezanost. Oboje su uhapšeni 1801. god. kada su otkriveni ostaci tela koji nisu mogli da se upotrebe u mesnim pitama ove kuvarice iz pakla, nego su zakopani pod svodom crkve.

Mrs Lovett se ubila u zatvoru, odmah nakon što je priznala zlodela, a Sweeney je obešen 25.01. 1802.god. Suđeno mu je za samo jedno dokazano ubistvo, mornara Francisa Thornhilla.

Međutim, kao što sam već napisala, ova priča je izmišljotina koja nije potkrepljena ničim, osim maštom pisca. Ipak, lik berberina-ubice nikad se nije činio stvarnijim kao u periodu 1846-1847. god. kada je u 18 nastavaka , iz nedelje u nedelju izlazila priča pod nazivom "The String of Pearls". Sigurno ste već čuli za "petparačke priče"? E, ove pričice su bile nešto slično. Zvale su se "penny dreadful" serijske priče, koje su štampane na jeftinom papiru, za zabavu siromašnih radničkih porodica, koje bi jednom nedeljno izdvojile peni za priče koje su razbuktavale njihovu maštu. Tematika ovih publikacija zasnivala se na senzacionalnoj fikciji, bile su prepisane gotičke priče o raznim bićima, o onostranom, te o jezivim ubicama i kriminalcima. Tada je i Sweeney Todd našao svoje zvezdano mesto na viktorijanskom čitalačkom nebu... O njegovim doživljajima se raspredalo po krčmama, po čitalačkim klubovima u kojima su se sastajali oni koji nisu imali ni taj jedan peni da plate za novi nastavak, pa su skupljali novac zajedno, pa se tih nekoliko dragocenih listova selilo se iz ruke u ruku...Popularnost ove priče nastavila se kad je postavljena na pozorišne daske, 1785. god. još i pre završetka priče o krvoločnoj berberinu, kad se nije znalo ni kako će se završiti. Ova verzija priče je onakva na kakvu se kasnije oslonio čuveni kompozitor i pisac Stephen Sondheim, kada je komponovao mjuzikl o Sweeneyu Toddu, kao i genije Tim Burton koji je snimio istoimeni film.

Naime, mjuzikl je pre ravno 40 godina imao svoju premijeru na Broadwayu u Uris Theatre, 01. 03. 1979.god. Berberina je glumio Len Cariou, a Angela Lansbury jezivu Mrs. Lovett. Mjuzikl je osvojio osam glavnih Toni nagrada.

No, mislim da je Tim Burton najbolje preneo priču o ovom nesrećnom čoveku. Timov mjuzikl je dramska priča o Benjaminu Barkeru (Johnny Depp), veštom berberinu koji srećno živi sa svojom suprugom Lucy i njihovom ćerkom Johannom. Njihovu porodičnu idilu prekida korumpirani, pokvareni sudija Turpin (Alan Rickman), koji je bacio oko na Lucy i svim silama pokušava da je zavede. Pošto ne uspeva u svojim nečasnim namerama, sudija optuži Benjamina za neki izmišljen zločin i osudi ga na 15 godina izgnanstva i teškog rada u Australiju. Nakon odsluženja kazne, Barker se vraća u London pod lažnim imenom "Sweeney Todd", sa jednom jedinom željom - da se osveti podlom sudiji. Zatiče razoren dom, saznaje da je sudija silovao njegovu Lucy, koja je nakon toga popila otrov. Njegova ćerka, sada već odrasla devojka, nalazi se pod krovom i u vlasti ovog pokvarenjaka koji planira da se oženi njome. Niz događaja koji slede, dovešće Sweenyja u kontakt sa čudnom, pokvarenom i ludom Nellie Lovett (Helen Bonham Karter) koja mu se nameče kao saveznik u osveti. Promućurna i radoznala, Mrs. Lovett otkriva pravi identitet berberina, poklanja mu njegove britve koje je čuvala u potkrovlju kuće u kojoj je Barker živeo sa svojom porodicom, a ona sad tu drži prodavnicu peciva na rubu propasti. Svestan da neće još dugo moći skrivati ko je zapravo, odlučuje da pokrene posao ponovo i namami u berbernicu pokvarenog sudiju i njegovog, još pokvarenijeg pomoćnika. Pravi stolicu sa mehanizmom koji će omogućiti da se žrtva naglo zavali unazad i propadne kroz rupu u podu, do podruma u kom čeka Nellie sa svojim noževima.

Potpuno zaluđena straššću i zaslepljena ljubavlju prema Barkeru, ona mu skriva važne detalje o porodici, pokušavajući da ga zavede i zadrži za sebe.

Prva ubistva, slučajno odabranih žrtava, bila su nespretna i bilo je mnogo nezgoda. Do tada nevešta pekarica, uspela je da iskoristi od žrtava sve što se moglo, u vreme kada je glad harala londonskim ulicama. Sve unutrašnje organe stavljala je u svoje čuvene pite, ostalo su palili u peći iz koje se sve češće viorio dim. No, to nije ni malo budilo sumnju sugrađana koji su pohlepno jeli čuvene pite i ne shvatajući da su tako postajali kanibali. Sweeney se osvetio i sudiji i pomoćniku na krvav način. Saznao je da je njegova žena još živa i da luta ulicama Londona, te da je Nellie to znala sve vreme. U besu je gurnuo Mrs Lovett u peć, i ona mu je izgorela pred očima.

Ali, kako kaže dobra stara izreka - "Ko se mača lati, od mača i pogine." Sweeny doživljava sudbinu svojih žrtava - dečak koji se našao u podrumu, uplašen svime što je video, svim onim krvavim, obezglavljenim telima koja su se gomilala, preseca mu vrat i on pada na telo svoje nesrećne žene i nikad prežaljene ljubavi... Tim Burton je od Todda napravio neku vrstu osvetnika kojem ne možete zameriti što je počinio tolika ubistva. Dao mu je romantičnu crtu, osećaj za pravdu, za dostojanstvo. Međutim, ma koliko nam Swenney bio privlačan, ponajviše zato što mu je život maestralno udahnuo Johnny Depp, koji je u filmu sam otpevao već legendarne pesme, ne možemo zažmuriti na brutalnost i izopačenost njegove prirode koju je negovao godinama. Filmske scene ubistava su urađene tako da vam se naježi svaka dlačica na telu, Mrs Lovett je predstavljena kao premećena, zapuštena, zla i pokvarena žena koja ne ume da se nosi sa svojim neuspesima, manipulatorka koja je sama sebi presudila onog trena kada se našla u mreži svojih spletki i laži. Takođe, Tim Burton je smestio u svoj film i nekoliko smešnih scena, a među njima je nadmetanje u veštini brijanja između Sweeneyja i Adolfo Pirellija kog je glumio presmešni Sacha Baron Cohen...Potražite ovaj predivan film iz 2007.god. i uživajte u muzici, u fotografiji, scenariju i odličnim, nezaboravnim ulogama fantastičnih glumaca.

Verujem da će lik krvoločnog berberina iz ulice Fleet još dugo harati vašom maštom nakon što ga upoznate u njegovom filmskom okruženju...

"SWEENEY TODD" (2007) Tim Burton

Clementine Kruczynski 13. 04. 2019.