"HITCHCOCK/TRUFFAUT" - O RAZGOVORU FILMSKIH TITANA
Juče sam prepisala iz posebnog izdanja "Duginog" časopisa "Filmski Svet" deo intervjua koji je francuski režiser Francois Truffaut vodio sa Alfredom Hitchcockom u avgustu 1962. god. Evo, prošlo je 57 godina od kada je jedan mlad, perspektivan režiser koji je u tom trenutku imao tek tri snimljena (ali veoma važna) filma, predvodnika "crnog talasa", dobio ideju da intervjuiše čoveka kom se divio, režisera koji je postao merna jedinica što se tiče psihološko - horor -kriminalističkog žanra, i koji je do tada snimio 48 filmova čije je nazive, verujem, nepotrebno ovde navoditi.
Nije taj intervju bio samo intervju. Ne! To je kompletna, psihološka studija o tome šta sve dovodi do toga da se snimi jedan film, šta je podloga za sve to, temelj, zašto je baš takav kakav je i dokaz je da je režiser taj koji daje konačan izgled svemu onome što je rezultat udruženog rada scenarista, glumaca, kamermana, direktora fotografije... Ovaj intervju je dokaz da je za autentičnost jednog prepoznatljivog umetničkog, filmskog stila, najvažnija režiserska esencija koja je negde u dubini njegove ličnosti napravljena po formuli njegovih najranijih uspomena, iskustava, interesovanja, ideja, odnosa, strahova, okolnosti u kojima živi... Intervju je nadahnuo i mnoga kasnija dela koja su nastala iz ovog razgovora, poput Truffautove knjige "Hitchcock/Truffaut" objavljene 1966. god. i istoimenog dokumentarnog filma, u režiji Kenta Jonesa, prikazanog prvi put na festivalu u Kanu 19. 05. 2015. god.
U ovom odličnom dokumentarcu su se pojavili i o ova dva izuzetna režisera govorili njihova braća po kameri: Wes Anderson, Olivier Assayas, Peter Bogdanovich, Arnaud Desplechin, David Fincher, James Grey, Kiyoshi Kurosawa, Richard Linklater, Paul Schrader i Martin Scorsese. Film uključuje i audio zapise sa ovog susreta i čujemo dvojicu umetnika kako razgovaraju o psihologiji filmskih junaka, publike, o očekivanjima od filma, o tome kako se gradi napetost u filmu, o nepredvidivim situacijama koje daju filmu efekat strave, o načelima kojih se režiser drži dok bira glumce, dok snima scene...
Inače, sam intervju je nastao tako što je Truffaut 02. 06. 1962. god. poslao Alfredu pismo u kom ga pita da li je zainteresovan da razgovaraju o njegovoj režiserskoj karijeri. Hitchcock je pristao i razgovor se obavio u njegovoj kancelariji u Universal Studio u Los Angelesu, dok je završavao postprodukciju filma "The Birds". Trajao je, sa prekidima, osam dana, tokom kojih je na audio kaseti snimljeno oko 50 sati materijala. Pošto je Truffaut loše govorio engleski, pomagala mu je prevoditeljka Helen Scott.
Intervju je prenesen u knjigu i sadrži neverovatnu količinu informacija koje je dao sam Alfred i tako osvetlio svoj metod snimanja filmova, od nemih, crno - belih, snimljenih u Velikoj Britaniji, pa do onih u koloru, snimljenih u Holivudu, o pisanju scenarija, fotografiji, montaži, zvuku. Dobili smo iskren zapis o samokritici, o potvrdi vlastitog uspeha, čak i o ne-laskavim epitetima kojima je nazivao svoje glumce, o sumnjama, o planovima za budućnost. Ovo je zapis o tome kako radi mozak jednog genija.
S druge strane, u samim pitanjima koja je mladi francuski režiser, koji je tad imao 30. god. postavljao svom kolegi, otkriva se način rada nove generacije režisera, njihova borba da pruže nešto novo, realnije, žanrovski drugačije. Intervju je pomogao da se malo stiša omalovažavanje američkih režisera poput Hitchcocka, Howarda Hawksa i Johna Forda, kojima evropska kritika nije bila naklonjena. Takođe, Alfred je imao priliku da shvati kako funkcioniše evropski film i čemu teži, šta su nove vrednosti, šta traži nova publika, čemu aplaudira, čega je žedna. Njih dvojica su započeli sjajno, doživotno prijateljstvo koje je trajalo sve do Alfredove smrti, 1980. god. Francois je umro četiri godine kasnije.
Tokom tog osamnaesetogodišnjeg prijateljstva, dva genija su se redovno dopisivala, čak su i razmenjivala komentare scenarija koje su slali jedan drugom.
U narednom blogu ostaviću jedan mali deo intervjua koji je pravo bogatstvo za svakog ko voli maestra Hitchcocka.