ALAIN DELON -I NIKO I NIKAD I NIGDE KAO JA...
autor Tatjana Smiljanić
Novo doba i brzina kojom danas možemo dobiti informacije o bilo kome i bilo čemu, u svakom trenutku, doveli su do toga da možete da saznate neverovatne stvari koje ni u snu ne biste mogli zamisliti. Prilično su me iznenadili stavovi legendarnog francuskog glumca Alaina Delona. Da mu je slava pomutila zdravo poimanje sveta oko njega, shvatila sam kad je izjavio da insistira da njegovog, sada četvorogodišnjeg, psa Louboa, želi da eutanaziraju u njegovom zagrljaju, kad on umre. Izgovor za ovako sebičan i (po meni) užasan čin, našao je u nagađanju da bi, u suprotnom, pas umro od tuge za njim na njegovom grobu.
Lepo je što Alain toliko voli životinje i ne sumnjam da se celog života odlično brinuo o njima i voleo ih, ali, životinje nisu uz nas samo da bi mi zadovoljili svoju potrebu da grlimo i brinemo o onima koji nam se nikad neće suprotstaviti, prestati da nas vole, napustiti nas...
Tužno je što ova draga četvoronožna bića nailaze na ovakve zadrte 'ljubitelje' životinja koji smatraju da su gospodari njihovog života. Na kraj krajeva, uvek će se naći neko ko će brinuti o dragom prijatelju, umesto njega. Sumnjam da je Delon usamljen i napušten od svih. Ne vidim zašto niko ne bi preuzeo brigu o njegovom drugaru, kojem se polako nadvijaju crni oblaci nad glavom, jer je njegov gospodar poprilično star, a izgleda i - blago senilan.
G-din Delon je izgubio veru u ljude i tvrdi da bi najradije umro, jer je bolestan od ovog sveta i da mrzi vremena u kojima živimo toliko da mu se povraća od njih.
'Postoje ljudi koje mrzim. Sve je lažno, a računa se samo novac. Napustiću ovaj svet bez žaljenja.'
Ne znam samo da li i 'žene' koje rado voli da ošamari, takođe svrstava u te ljude koje mrzi, ali je spreman da prekrši svoj zavet da se nikad više neće ženiti.
A voleo je one najlepše...
Alain nema nista protiv da svoje dane podeli sa nekom finom 'odabranicom', a meni je upravo ta reč malo zaparala uši, jer ovaj čovek smatra da može da 'odabere' između deset kandidatkinja koje su u igri, ali eto- nijedna nije sasvim u redu!
Suvišno je reći koliko je kritična takva izjava, jer očito nije bitna ljubav - on planira da odabere neku ženu da ga zabavi i isprati do samog kraja. Pitam se da li će tražiti da i nju eutanaziraju, jer zaista izražavam bojazan da bi dotična dama mogla da se baci u raku za njim i svisne od prevelikog bola ili, eventualno, od tupog udarca o najskuplji moguci kovčeg njenog dragana.
Njegove budalaštine nižu se neprestano kao na nekoj traci iz najgoreg košmara.
Napravio je gomilu dece, ali jedno ne želi da prizna - sina kojeg mu je 1962. rodila Christa Paffgen Nico.
Iako je i sam odrastao po udomiteljskim porodicama i sa roditeljima, kasnije, imao nategnute i frustrirajuće odnose, nije imao ni trunku želje da se podvrgne DNK testu i utvrdi da li je otac i ovog deteta. Njegov najveći strah je - verovali ili ne - da će ga nakon smrti možda iskopati da bi uradili DNK analizu!
Svoju ćerku je zamolio da to ne dopusti ni u ludilu.
Ovog dečaka mnogo godina kasnije su posvojili upravo Delonovi roditelji.
Njegova podrška francuskoj desnici i kontroverzni stavovi po pitanju homoseksualaca, apsolutno su naružili sliku koju sam imala o njemu, kao čoveku.
Ali, da mi noge i dan danas klecaju kad ga vidim u filmovima...to svakako!
I dok tvrdi da ni jedan muskarac na svetu nije bio voljen poput njega, za sebe kaže još i da nikad nije mogao da ostvari potpunu vezu sa nekom ženom, niti da joj veruje da ga voli, jer je kao dete bio napušten i izneveren od najrođenijih.
Rekao je da je lepim ženama jako teško u starosti, kad više ne vide u muškim očima želju i strast za njima.
Da, da, lepe moje žene, kad ostarite - najveća tuga je što su veliki izgledi da više nećete imati seks sa matorim seks simbolima ili, u najgoru ruku, običnim muškarcima koji, iako su matore prdonje, misle da oni u poznim godinama bolje prolaze.
Pih!